Skup su otvorili Ivana Vojinović, direktorica Centra za klimatske promjene, prirodne resurse i energiju Univerziteta Donja Gorica, i Admir Šahmanović, ministar energetike i rudarstva u Vladi Crne Gore, koji su ukazali na značaj ubrzanja energetske tranzicije i snažnije saradnje svih relevantnih aktera u procesu dostizanja klimatskih i energetskih ciljeva države.
U okviru prvog panela „Energetska budućnost Crne Gore: pravedna tranzicija, sigurnost snabdijevanja i održivi razvoj“, učestvovali su Zdravko Dragaš, izvršni Elektroprivrede Crne Gore, Milan Dragašević, direktor Sektora za strateško upravljanje i poslovnu transformaciju Rudnika uglja Pljevlja, i Zoran Dabetić, državni sekretar u Ministarstvu ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera.
Govoreći o ulozi EPCG u procesu dekarbonizacije, Dragaš je istakao da kompanija realizuje najdinamičniji investicioni ciklus u svojoj istoriji, usmjeren na razvoj obnovljivih izvora energije, modernizaciju elektroenergetskog sistema i jačanje energetske sigurnosti zemlje.
„Energetska tranzicija jedan je od najvećih razvojnih procesa današnjice. Za Crnu Goru ona nije samo izazov, već prije svega prilika za razvoj. Zato smo pokrenuli snažan investicioni ciklus koji će odrediti ne samo budućnost EPCG, već i dugoročnu energetsku i ekonomsku stabilnost države“, poručio je Dragaš.
Posebno je izdvojio nastavak razvoja vjetroelektrane Gvozd kroz projekat VE Gvozd 2, za koji je nedavno potpisan ugovor sa njemačkom kompanijom NORDEX, kao i kreditni aranžman sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) vrijedan 25 miliona eura. Proširenjem kapaciteta za dodatnih 21 MW, Gvozd će sa ukupnom snagom od 75,6 MW postati najveći vjetroenergetski objekat u Crnoj Gori.
Među najznačajnijim projektima nalazi se i ugradnja agregata A8 u HE Perućica, vrijedna 40 miliona eura, koja se realizuje uz podršku njemačke razvojne banke KfW. Projekat će omogućiti povećanje proizvodnih kapaciteta hidroelektrane za dodatnih 58,5 MW, dok će grant KfW-a od 1,5 miliona eura doprinijeti tehničkoj podršci EPCG u procesu tržišno orijentisane zelene transformacije.
Dragaš je podsjetio i na aktivnosti geoloških istražnih radova koje se sprovode na projektu HE Kruševo, instalisane snage 82 MW i procijenjene godišnje proizvodnje od 170 GWh, kao i na realizaciju projekta MHE Otilovići, koja će dodatno doprinijeti povećanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.
Govoreći o izazovima energetske tranzicije, naglasio je da su kvalitetna međunarodna partnerstva jedan od ključnih faktora uspjeha.
„Pored finansiranja i regulatornih procedura, izuzetno važnim smatramo transfer znanja i tehnologija. Saradnja sa kompanijama poput EDF-a, MASDAR-a i AKUO-a omogućava EPCG pristup najboljim međunarodnim praksama i savremenim tehnološkim rješenjima, ali i dodatno jačanje domaćih stručnih kapaciteta“, istakao je Dragaš.
Predstavljajući naredne razvojne korake kompanije, naglasio je da će fokus EPCG u narednom periodu biti na tri ključna pravca: daljem razvoju obnovljivih izvora energije, izgradnji sistema za skladištenje energije i modernizaciji elektroenergetske infrastrukture.
„Naša vizija je jasna, EPCG mora ostati nosilac energetske tranzicije u Crnoj Gori i garant dugoročne energetske stabilnosti države. Kombinacija novih proizvodnih kapaciteta, sistema za skladištenje energije i moderne mreže omogućiće Crnoj Gori da ubrza proces dekarbonizacije, ojača energetsku nezavisnost i obezbijedi održiv razvoj za buduće generacije“, zaključio je Dragaš.
Konferenciji su, pored brojnih predstavnika institucija, privrede i međunarodnih organizacija, prisustvovali i ambasador Republike Hrvatske u Crnoj Gori Veselko Grubišić i ambasador Bosne i Hercegovine u Crnoj Gori Branimir Jukić, potvrđujući značaj regionalne saradnje u procesu zelene energetske tranzicije i održivog razvoja.
