Brojne obaveze koje ima u domaćinstvu, kao majki tri sina, Gorani ne dozvoljavaju da se posveti slikanju, njenoj ljubavi od djetinjstva, pa je ljeptu stvaranja pronašla u uljepšavanju raznih predmeta dekupaž tehnikom.
“ Od kada znam za sebe voljela sam da slikam i svi su mi govorili da imam talenat. Želja mi je oduvijek bila da upišem akademiju, ali vremena su bila teška, ratno stanje i nijesam uspjela da ostvrim svoj san. Slikala sam povremeno i za svoju dušu i to uglavnom ulje na platnu. Slikarstvo je zahtjevalo dosta vremena, posvećenosti, posebnu prostoriju, dosta materijala, a meni je svega toga nedostajalo. Godinama nijesam imala vremena da se posvetim slikanju. Prije godinu dana slučajno sma prolazila gradom i u jednoj radnji vidjela sam predmete rađene dekupaž tehnikom. Sve me to zainteresovalo i pošla sam na obuku. Za jedan dan shvatila sam osnove tehnike i već uveče počela sam sama da stvaram”, priča Gorana.
Kada završi sa svim brojnim obavezama u kući Gorana se u večernjim satima posvećuje dekupažu. To je, kako kaže, jedino vrijeme kada može da ostane sama sa sobom i svojim umjećem stvaranja.
“ Uveče kada završim sve obaveze, kada djeca legnu, imam tišinu i počinjem da radim dekupaž. Često me tako zora dočeka. Zaboravim na vrijeme, ne razmišljam ni o čemu i samo stvaram. To su samo moji trenuci u kojima neizmjerno uživam, trenuci koji me oslobađaju stresa i opuštaju”, iskrena je Gorana.
Ljepota prdmeta koje uređuje dekupaž tehnikom zavisi od kreativnosti, ideje i potrebe da bude drugačije.
“ Koliko će nešto biti lijepo zavisi od toga koliko ste kreativni, koliko imate mašte i ideje da to učinite posebnim, drugačijim. Ima dosta žena koje se bave deukupažom i nije izazov raditi dekupaž, već je izazov biti drugačiji, bolji i ponuditi nešto što će da se odvaja u izobilju ponude”, ističe ona.
Uljepšavanje predmeta dekupažom Gorana ne radi da bi zaradila novac, kaže da se stvaranjem posvećuje svom unutrašnjem miru, a sve drugo je usputno.
“Moj cilj nije da nešto napravim da bih ga prodala. Moj cilj je da ispunim sebe, a ukoliko to donese neki dodatni prihod tim bolje. Ja moje rukotvorine uglavnom poklanjam. Desi se da neko preporuči moj rad, da mi naruči neki predmet sa posebnim motivom. To što prodam koristi mi samo da kupim nove boje, materijal kako bih nesmetano mogla da radim”, ističe Gorana.
Kao jedina žena u kući, okružena ljubavlju tri sina i supruga, za Gornine rukotvorine trenutno je zainteresovan samo najmlađi sin sedmogodišnji Andrija koji ponekad voli majci da priskoči “u pomoć” pa i on nešto oslika i sa ponosom pokaže.
Materijale, boje, salvete, kutije i razne predmete ova inovativna Nikšićanka najšeće nabavlja u Podgorici i inostranstvu.
“ Dosta prijatelja i rođaka zna za moj talenat i ljubav prema umjetnosti i onda mi često donose iz inostranstva materijale koji su neobični. To mi mnogo olakšava, jer onda uz moju kreaciju zaista dobijem predmete koji su drugačiji i unikatni”, objašnjava naša sagovornica.
Svoje rukotvorine Gorana je do sada samo izlagala na Novogodišnjem opštinskom sajmu. Planove za budućnost nema. Sigurna je samo da će nastaviti da stvara dekupaž tehnikom.
“ Ne volim da planiram. Bitno mi je samo da pronađem vrijeme da se posvetim dekupažu. Ostalo neka se dešava kako bude moralo”, zakjučuje ona.
