Dakle, uvoz hrane i živih životinja veći je za skoro 190 miliona eura od kompletnog izvoza Crne Gore.
To pokazuju podaci Monstata o spoljnotrgovinskoj razmjeni Crne Gore za osam mjeseci. Od januara do avgusta, naš izvoz je pao za skoro 18 miliona, ili 4,6 odsto. Istovremeno, uvoz hrane je za osam mjeseci uvećan 8,5 odsto, ili skoro 44 miliona.
Koliko malo proizvodimo i izvozimo najbolje pokazuje podatak da je uvoz mesa i prerade od mesa (117,5 miliona), zatim uvoz voća i povrća (90 miliona), mliječnih proizvoda i jaja (72,4 miliona) i žitarica (74,1 milion) za osam mjeseci iznosio 354 miliona, što je gotovo koliko i kompletan iznos izvoza.
Prema podacima Monstata, ukupna spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore za osam mjeseci iznosila je 3,253 milijarde eura, što je rast od 5,1 odsto, odnosno oko 170 miliona, u odnosu na isti period prošle godine. Naravno, glavni uzrok rasta spoljnotrgovinske razmjene je uvoz, koji je porastao za oko 177 miliona, ili 6,5 odsto.
"Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 12,7 odsto i manja je u odnosu na isti period prethodne godine, kada je iznosila 14,2 odsto. U strukturi izvoza prema standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK) najviše su zastupljena mineralna goriva i maziva (sektor 3), u iznosu od 96,9 miliona eura (koje čine: električna energija – 73,1 miliona eura i ostalo). U strukturi uvoza, prema SMTK-u, najviše su zastupljeni mašine i transportni uređaji (sektor 7) u iznosu od 699,2 miliona eura (koje čine: drumska vozila – 275,5 miliona eura i ostalo). Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su: Srbija (97,7 miliona eura), Bosna i Hercegovina (31,8 miliona eura) i Slovenija (27,5 miliona eura). Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su: Srbija (502,2 miliona eura), Kina (350,7 miliona eura), i Njemačka (287,6 miliona eura). Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama CEFTA-e i sa Evropskom unijom", naveli su iz Monstata.
Deficit i po pitanju struje zbog rekonstrukcije TE Pljevlja
Kada je u pitanju električna energija, izvoz je iznosio 73,1 milion, dok je uvoz bio 88,3 miliona. U odnosu na prošlu godinu, uvoz je veći za 32 miliona eura. Glavni razlog za to je što Termoelektrana Pljevlja ne proizvodi električnu energiju zbog ekološke rekonstrukcije. Sa ekološkom rekonstrukcijom se započelo u aprilu, a TE bi trebalo da bude u pogonu od 15. novembra. Ipak, prije desetak dana je na Vladi usvojena informacija u kojoj su iz Elektroprivrede (EPCG) ukazali da postoje određena kašnjenja u realizaciji projekta, te ukazali na mogućnost angažovanja podizvođača, kako bi se radovi završili u roku. Zastoj u radu TE Pljevlja EPCG će, prema ranijim procjenama, koštati između 70 i 80 miliona eura.
