Ono je dobra prilika da nekome prenesemo emocije, jer hranom možemo da saopštimo ono što nismo u stanju da iskažemo riječima.
“Ovo saznanje može da bude korisno za ljude koji imaju poteškoće u izražavanju emocija riječima, pa tako zahvalnost i saosjećanje pokazuju onim što su ispekli ili skuvali”, kaže Suzan Vajtburn, profesorka psihologije na univerzitetu Masačusets.
Spremanje jela zahtijeva pažnju, a nekad i mnogo vremena. Morate da mjerite potrebne sastojke, da se fokusirate na ono što radite, na miris i ukus hrane, što može da rezultira smanjenjem stresa, smatra profesorka psihologije na univerzitetu u Bostonu, Dona Pinkas.
To je jedan od razloga zašto je kulinarska terapija sve zastupljenija, odmah poslije umjetničke. Džon Vajt, dobitnik prestižnog britanskog priznanja u oblasti pekarstva 2012. godine, rekao je da mu je ovaj posao pomogao da se suoči sa maničnom depresijom, jer dok nešto kuvate ili pečete nemate vremena da razmišljate o drugim stvarima.
Izvor: Novosti
