Od ukupnog broja zatvorenika, 36 odsto su mlađi od 30 godina. Ranije je ovaj procenat bio veći, pa smo tokom 2016. u Spužu imali 161, a 2019. 100 osoba od 18 do 30 godina.
Socijalna radnica Dijana Popović Gavranović zna u čemu je problem, pa postavlja pitanje da li naši zatvori vaspitavaju mlade ili ih samo kažnjavaju.
“Zašto je važno da se posebno brine o mladim osuđenim licima, zato što ukoliko društvo insisitira samo na kažnjavanju i zatvaranju, ono šalje poruku mladoj soobi da ga napušta, čime mlada osoba dobija siguran put za povratak u zatvor”, ističe Popović Gavranović.
Kada se dogodi krivično djelo, najlakše je, kaže socijalna radnica, optužiti mladu osobu. Oni se, tvrdi, ponašaju u skladu s društveno političkim okruženjem i ekonomskim položajem.
“Što se tiče povratnika, mi smo uvijek na nekoj brojci od 60 odsto, nekada i više i to je standard gotovo u svim zemljama regiona, Evrope i šire. Razlozi povratništva su mnogostruki”, kaže za TVCG Dragica Rajković, načelnica za tretman.
Ivana Vujović iz Juventasa ističe da nikada u Crnoj Gori nijesmo imali pravi servis za podršku ovim licima. Objašnjava kako bi trebalo da izgleda pomoć ljudima koji se spremaju da izađu i izlaze iz zatvora:
“Dakle, da imamo potpuno uvezan sistem, i onaj u zatvoru i onaj kada ljudi izađu, a onda jedan i drugi treba da budu uvezani sa sektorima… Zapošljavanje, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, a u sve ovo treba da bude uključena najbliža okolina, porodica, prijatelji…”
Ulaganje u kvalitet života dok još ne postoji problem ključ je da mladi nikada ne zakorače u zatvor. To je savjet struke roditeljima i starateljima. No, ne dijeli samo struka savjete, nego i iskustvo, i to ponekad mnogo jače.
