U saopštenju se dodaje da su u poređenju sa planom, prihodi u prvih pola godine, premašili očekivanja za 230,3 miliona eura ili 22,9 odsto.
"Samo u junu država je prihodovala 252 miliona eura, što je u odnosu na isti mjesec prethodne godine više za 86 miliona ili 51 odsto, odnosno 84 miliona ili 50% iznad plana", ističe se u saopštenju.
Iz tog Vladinog resora su kazali da najznačajniji rast u odnosu na plan, bilježi prihod od PDV-a i to za devet odsto, akciza za oko 16 odsto, porez na dobit pravnih lica za 30 odsto, doprinosi za 22 odsto, porez na međunarodnu trgovinu i transakcije za 41 odsto i naknade za 31 odsto.
"Značajno povećanje bilježi se i u kategoriji "ostali prihodi", gdje je iznos za šest mjeseci 112 miliona eura, što je čak 99 miliona eura više nego prethodne godine ili 64 miliona eura u odnosu na plan, što je, između ostalog, rezultat prekida hedžing aranžmana iz 2021. godine", piše u saopštenju Ministarstva finansija na čijem je čelu Aleksandar Damjanović.
Poručili su da je ukupna potrošnja u junu realizovana na nivou plana.
"U strukturi ukupne potrošnje, tekuća potrošnja je iznad plana za okvirno pet odsto, od čega dominantno u dijelu transfera za socijalnu zaštitu za okvirno tri milioba eura, usljed vanrednog usklađivanja penzija. Primjetno je i intenziviranje plaćanja kada je riječ o kapitalnom budžetu, te je u junu realizacija istog na nivou od oko 63 odsto plana, što je bilo i za očekivati, a predviđanja su da će u narednim mjesecima izvršenje kapitalnog budžeta imati progresivan tok", kazali su iz Ministarstva finansija.
Oni navode i da je posmatrajući preliminarne podatke o prihodima i rashodima, u prvih pola godine, suficit budžeta na nivou od 174 miliona eura, odnosno 2,8 odsto BDP-a, dok je samo u junu ostvaren suficit od oko 60 miliona eura.
"Napominjemo, da i u slučaju da je izvršenje kapitalnog budžeta bilo na planiranom nivou suficit bi takođe bio ostvaren, budući da je odstupanje od plana kod izvršenja kapitalnog budžeta 5,85 mil. eura u junu, odnosno 57, 95 miliona eura za prvih pola godine. Navedene cifre egzaktno svjedoče o opravdanosti mjera i politika koje sprovodi Ministarstvo finansija, uz podršku Vlade, a koje su realizovane, dominantno u oblastima koje su godinama zanemarivane, kao što su akcizna politika, širenje poreskog obuhvata i smanjivanje sive ekonomije. Dakle, Ministarstvo finansija potvrdilo je da je, odgovornim i opreznim planiranjem fiskalne politike, i u veoma nestabilnom ambijentu, moguće, ne samo uspostaviti stabilnost javnih finansija, već i značajno povećati prihode države, zarade za veliki dio radno aktivnog stanovništva i to bez povećanja osnovnih poreskih stopa i uz minimalno zaduženje, u odnosu na budžesko ograničenje", poručili su iz Ministarstva finansija.
