Nakon uspjeha na nekim ranijim takmičenjima, naš sugrađanin je još jednom pokazao da posjeduje kvalitet kada je ova neobična disciplina u pitanju, i to ovoga puta u veoma jakoj konkurenciji gdje se okupilo oko 150 takmičara.
Poslije takmičenja koje je održano u glavnom gradu Albanije, Vojkan nije krio zadovoljstvo, ali navodi da je rezultat mogao biti bolji da nije bilo određenih otežavajućih okolnosti.
„Zadovoljan jesam ali možda je moglo i bolje da nisam imao previše mečeva za jako kratko vrijeme. Ali s obzirom da radim u najtežoj kategoriji dobro je. Što se tice ostalih takmičara iz Crne Gore Stefan Bubanja iz Bijelog Polja je bio odličan i osvojio je u svojoj kategorij do 85 kilograma drugo mjesto. Radilo se o veoma kvalitetnom takmičenju koje je bilo na veoma visokom nivou koje je pored kvalitetnih takmičara okupilo i najbolje sudije na svijetu. Gost je bio i Ermes Gasparini, jedan od najboljih obarača ruku ikada, što takođe govori o ozbiljnosti ovog takmičenja“, prenosi utiske iz Tirane za naš portal Vojkan koji se takmičio u apsolutnoj kategoriji koja nije ograničena kilažom.
Naš sagovornik se ovom disciplinom bavi skoro deset godina, ali i pored ogromne želje i truda, smatra da bi uslovi za bavljenje ovom disciplinom mogli biti bolji.
Čini se da čak ni odlični rezultati ne pomažu da se naprave neki ozbiljniji iskoraci, a on je od samog početka naučio da se sam snalazi kada su treninzi u pitanju.
„U Crnoj Gori nemamo nijedan klub, ali postoji desetak stolova za obaranje ruku. Ja posjedujem dva stola koji se nalaze u prostorijama moje zgradje gdje živim u Nikšiću. Tu dolaze momci koji žele da se oprobaju i gdje mogu da nauče malo o tehnikama obaranja i o posebnim vjezbama. Što se tiče treninga za obaranje ruku radi se sparing za stolom. Vježbanje tehnike i snage. Može da vježba i u teretani, ali pod uslovom da postoji sto za obaranje. Ipak, nijedna teretana u Nikšiću trenutno nema takav sto“, ističe naš sagovornik.
Kao što pokazuju interesovanje za mnoge sportove, Nikšićani su raspoloženi da se oprobaju i u obaranje ruku, ipak, prepreke su za sada jače pa se samo nekolicina bavi ovom disciplinom i to uglavnom rekreativno.
„Što se Nikšićana tiče ima nas 7-8 koji treniraju i dolaze na sparinge redovno, a interesovanje je baš veliko. Ali pošto nemamo klubove, kao ni savez onda je jako teško jer nemamo mogućnost da idemo na takmičenja. Samo o svom trošku možemo da idemo. Neki planovi su da napravimo klubove i otvorimo savez ali je veoma teško kad niko ne želi da podrži sport u Nikšiću“, zaključuje Vojkan koji vjeruje da će i njegovi rezultati doprinijeti da se poboljša stanje.
