Rashodi su bili 1,15 milijardi i pali su u odnosu na plan 6,5 miliona (0,6 odsto), a u odnosu na prošlu godinu veci su 113,5 miliona (10,9 odsto).
Budžetski deficit za sedam mjeseci je 271 milion ili 5,9 odsto BDP.
“Neto priliv stranih direktnih investicija bio je 285,8 miliona, 18,4 odsto više. Ukupne investicije su pale 6,3 odsto na 419,8 miliona zbog nižih vlasničkih ulaganja za 51,3 odsto. Od toga su investicije u kompanije i banke pale 55,2 odsto, a priliv po osnovu ulaganja u nekretnine 45,3 odsto. Priliv SDI u formi interkompanijskog duga veći je 53,2 odsto, dok je odliv manji 35,2 odsto”, navodi se u makroekonomskim indikatorima Ministarstva finansija.
Bankarski sektor je u prvih sedam mjeseci sačuvao stabilnost.
Ukupna aktiva banaka je porasla 1,5 odsto na 4,57 milijardi, dok je ukupan kapital povećan za 5,8 odsto.
Ukupni krediti su porasli šest odsto na 3,18 milijardi zbog rasta kredita privrede od 8,5 odsto i stanovništva 6,9 odsto.
Nekvalitetni krediti su porasli 9,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Ukupni depoziti su pali 3,4 odsto na 3,3 milijarde.
Realni sektor je i dalje nelikvidan, u blokadi je bilo 18.544 firmi za 690 miliona eura, što je rast od 6,3 odsto.
Spoljnotrgovinski deficit smanjen je za 19,8 odsto, usljed kontinuiranog pada izvoza i uvoza.
“Izvoz robe je bio 199,9 miliona i manji je 12,5 odsto zbog smanjene potražnje EU. Glavni crnogorski izvozni proizvodi bilježe pad – električna energija 12 miliona, gvožđe i čelik 4,4 miliona, boksit 3,7 miliona, aluminijum 2,8 miliona, pića 1,3 miliona i pluta i drvo za milion. Uvoz je bio 1,22 milijardi i manji je za 18,7 odsto, zbog manjih investicija u infrastrukture i turizam. Uvoz mašina i transportnih uređaja je manji za 58,3 miliona, nafte i naftnih derivata 51,4 milion, proizvoda od metala i nemetalnih minerala 26 miliona, gvožđa i čelika 15,7 miliona, električne energije 11,5 miliona, kao i raznih gotovih proizvoda 49,3 miliona i prehrambenih 34,2 miliona”, navedeno je u izvještaju Ministarstva.
Podsjećaju na preliminarni podatak Monstata da je u drugom kvartalu ekonomija oslabila 20,2 odsto.
“Privatna potrošnja realno je pala 15 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 26,3 odsto, a izvoz robe 15,3 odsto. Uvoz robe i usluga je u drugom kvartalu zabilježio pad 31,2 odsto. Realni pad BDP za prvu polovinu godine iznosi 10,3 odsto, pri čemu je potrošnja države jedina zabilježila rast od 0,3 odsto realno. Broj dolazaka i noćenja u turizmu u hotelima je za sedam mjeseci niži 79,6 odsto, odnosno 84,1 odsto u poređenju sa istim periodom 2019”, naveli su u izvještaju.
Industrijska proizvodnja pala je 0,9 odsto, zbog niže proizvodnje električne energije 9,1 odsto. Rudarstvo i prerađivačka industrija rasli su 11,5 i 2,7 odsto.
“Prosječne potrošačke cijene su za sedam mjeseci na istom nivou kao i prethodne godine. Najveći doprinos rastu inflacije imale su cijene hrane i bezalkoholnih pića, dok su inflaciji najviše ,,oduzele“ cijene prevoza”, objašnjeno je u dokumentu.
Izvor: Pobjeda
