Najveći dio potrošnje – čak 76,1 odsto ili 341,8 hiljada tona – odnosi se na sektor saobraćaja, čime se potvrđuje da drumski i drugi vidovi prevoza i dalje predstavljaju dominantne korisnike ovih energenata.
“U sektoru industrije potrošeno je 58,8 hiljada tona (13,1 odsto), dok su ostali sektori – poput građevinarstva, komunalnih usluga i sličnih – zabilježili znatno manju potrošnju od 13 hiljada tona, odnosno 2,9 odsto”, ističu u MONSTAT-u.
Neenergetska potrošnja, koja se odnosi na korišćenje naftnih derivata u svrhe koje ne uključuju proizvodnju energije (npr. u hemijskoj industriji), iznosila je 35,5 hiljada tona, što predstavlja 7,9 odsto ukupne finalne potrošnje.
Prema podacima MONSTAT-a uvoz naftnih derivata u Crnu Goru u istom periodu iznosio je 453,9 hiljada tona, što ukazuje na gotovo potpunu zavisnost države od spoljnih izvora kada je riječ o ovom energentu.
Ove brojke potvrđuju da Crna Gora ostaje snažno oslonjena na fosilna goriva, naročito u sektoru saobraćaja, koji predstavlja ključnu oblast za potencijalnu tranziciju ka održivijim energetskim izvorima.
