Scenografiju potpisuje Ivana Jančić, muziku Dino Šukalo, za klavirom je Matija Molčanov, koreografiju je osmislila Larisa Lipovac Navojec, oblikovanje videa Dino Hujić, oblikovanje svjetla Branislav Milinković, scenski govor dr Dejan Sredojević, kostimografiju Haris Pašović i Minja Davidović, dok je asistentkinja u režiji bila Jelena Antonijević.
U predstavi igraju: Gordana Đurđević Dimić, Lidija Stevanović, Sanja Ristić Krajnov, Jelena Antonijević, Mina Pavlica, Marija Feldeši, Milan Kovačević, Marko Savković, Vukašin Ranđelović, Aljoša Đidić, Aleksandar Sarapa i Rade Perović.
Predstava je proglašena od Radio televizije Vojvodine za najbolju predstavu u cjelini na 73. Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine koji je održan u Subotici, dok je po odluci žirija nagrada za najbolju mušku ulogu pripala Aljoši Đidiću, a nagrada za najbolju mušku epizodnu ulogu Milanu Kovačeviću.
„Priče su autentične, dokumentarne. Na sceni su likovi sa ekstremnim teškoćama, koji odavno nisu deca, polaznici jednog dnevnog centra. Slike se mozaično ređaju, uvodeći u svet surove nemoći sa jedne strane i nadljudskog herojstva, iznimne posvećenosti i ljubavi sa druge. Svet mogućnosti je i svet društvene (ne)brige, u kome na sreću postoje pojedinci koji ne dozvoljavaju da se sve pretvori u totalnu katastrofu. Uz porodice pogođene bolešću, i oni su heroji ove drame preuzete iz života. Kao autor teksta, Haris Pašović pravi dramaturški dobar balans u priči, polako otkrivajući sve njene aspekte. Scena je vizuelno impresivna, prazna a velika, pod svetlom koje donosi atmosferu kosmičke usamljenosti“, Aleksandra Glovacki, pozorišna kritičarka.
„Predstava je puna čistih i zlatnih trenutaka i priča, neposrednih i iskrenih doživljaja, posebne i neobične atmosfere. Uvodi nas u univerzum linija, tačaka i problema jednog dela čovečanstva, onih ljudi koji razumevaju i funkcionišu drugačije, uvodi nas i u svet genija koji nam je bio neotkriven. Borisova pesnička (zlatna) nit, Slađino pevanje, Perin ples, Ljubin glas, pijanizam Matije Molčanova… Pašovićeva režija podstiče nas da se opomenemo Šekspirovog pogleda na vasionu, prirodu i svet čije remek-delo je čovek”, Emilija Kvočka, novinarka.
