Formiranjem rezervi država neće moći da utiče na cijene, ali hoće na sigurnost snabdijevanja u slučaju poremećaja na tržištu kakvom smo svjedočili tokom kriza u prethodnom periodu.
Nakon decenije čekanja Crna Gora bi uskoro mogla da dobije zakon kojim se predviđa formiranje naftnih rezervi.
Zorana Sekulić iz Ministarstva rudarstva, nafte i gasa kazala je da je zakon u skupštinskoj proceduri.
"Mi zaista očekujemo njegovo usvajanje do kraja ovog mjeseca. Prosto je neophodno da se zakon usvoji da bismo mogli da krenemo u proces formiranja rezervi", navela je Sekulić.
Tek tada predstoji i najvažniji dio posla - adaptacija rezervoara za skladištenje i nabavka prvih količina naftnih derivata.
Za sve to neće biti utrošen novac iz budžeta, jer su sredstva obezbijedjena iz paketa podrške Evropske unije zemljama Zapadnog Balkana za prevazilaženje energetske krize.
Sekulić je kazala da očekuje objavljivanje tendera ovih dana, tako da će proces rekonstrukcije krenuti po izboru izvođača radova i nadzora, a kupovinu prvih rezervi bismo mogli da realizujemo u prvoj polovini naredne godine.
I to je tek početak. Polovinu od 100 hiljada tona rezervi naftnih derivata formiraće Uprava za ugljovodonike, a ostatak najveće naftne kompanije.
Za to će biti potrebno nekoliko godina, a koliko će sve koštati, zavisiće od cijena na tržištu.
Zbog toga iz Udruženja naftnih kompanija tvrde da bi država trebalo u taj posao da uključi više, a ne samo četiri najveća uvoznika.
Draško Striković iz Udruženje naftnih kompanija kaže da bi na taj način doprinijeli tržišnoj konkurentnosti po pitanju samih tiketa i mogućnosti skladištenja.
"Dok je u predloženom formatu odnosno predloženom nacrtu taj dio je izbačen i postoji par naftnih kompanija koje bi na taj način mogle da opstruiraju kokurentnost na samom tržištu", naveo je Striković.
U resornom ministarstvu međutim tvrde da diskriminacije nema, te da su se za predloženi model odlučili kako bi lakše kontolisali rezerve i mogli da ih koriste u slučaju poremećaja na tržištu. U tim situacijama, zahvaljujući rezervama građani i privreda mogu očekivati sigurno snabdijevanje, a evo šta je sa cijenama.
"Ne ublažava cjenovni efekat. Samo služi u slučaju nekih globalnih razmjera ili, ne daj bože, ratova. Onda u toj situaciji država bi mogla da reaguje i pušta određene količine zbog nemogućnosti snabdijevanja, ukoliko dodje do vanrednih sistuacija kakve su poplave, zemljotresi...", rekao je Striković.
Osim sigurnosti u snabdijevanju za najmanje tri mjeseca, formiranjem naftnih rezervi Crna Gora će ispuniti jedno od ključnih mjerila za zatvaranje Poglavlja 15 - Energetika.
