Danijelu i njenu porodicu posao je doveo u Nikšić iz Rume. Njen suprug dobio je ponudu da radi u pekari, a Danijeli nije bilo teško da svoju profesiju “prenese”u grad pod Trebjesom i da nastavi da šije i uživa u poslu, za koju kaže, da joj mnogo znači.
“Suprug je dobio ponudu za posao i odlučili smo da se spakujemo i dođemo. Već smo imali jednog sina. U Crnoj Gori smo već osam godina, ja sam nastavila da se bavim šivenjem i vremenom dobila svoje stalne mušterije”, kaže Majstorović.
Iako je upisala šrednju školu za šnajdericu, Danijela kaže da šivenje uopšte nije voljela.
“Upisala sam tu školu jer nijesam mogla to što sam željela. Međutim, zahvaljujući profesorici koja je prepoznala talenat i koja me je forsirala, ja sam zavoljela šivenje. Počela sam prvo da šijem za sebe, pa onda i za porodicu, drugarice. Posao sa donijela i u Crnu Goru i danas od šivenja zarađujem”, kaže Majstorović.
Sa dva mala djačaka i suprugom koji radi noću, Danijela nema puno slobodnog vremena. Ipak velika ljubav prema šivenju i rukotvorinama omogućila joj je da počne da se bavi izradom broševa.
“Drugarica mi je pokazala sliku nekog broša i to mi se jako dopalo i zainteresovalo me je kako se to pravi. Taj ručni rad je povezan sa mojim poslom i to me dodatno privuklo. Odlučila sma se za izradu broševa i bedževa jer volim te male stvari koje uljepšavaju jednu ženu”, kaže Majstorović.
Sve broševe i ukrase za šaleve, kape, džempere mlada šnajderica ručno izrađuje, a svaki mora biti prošiven iglom i koncem.
“Ništa ne lijepim, svaki ukras ja prošijem. Tako je nakit kvalitetniji, ljepši i dugotrajniji. Ja u šivenju i u izradi broševa uživam. Nijedan dan mi nije isti. Svaki je različit. Svaki komad odjeće je drugačiji i to je dodatni izazov. Tako se trudim i da svaki broš ili bedž koji napravim da bude drugačiji i unikatan”, naglašava Majstorović.
U PLANU PREDSTAVLJANJE NA SAJMOVIMA
Materijale i nakit za izradu broševa Danijela najčešće nabavlja iz Srbije.
“Obično mi neko od mojih donese to što mi treba. Međutim, dosta toga mogu da nađem i u Nikšiću i Podgorici. Važno mi je da sve mogu da iskoristim i da realizujem to što sam zamislila”, objašnjava Majstorović.
Svoje rukotvorine Danijela je prvi put javno pokazala na Novogodišnjem sajmu lokalnih proizvoda u Nikšiću. Sada planira da se više posveti promociji jer su, kako naglašava, reakcije i više nego pozitivne.
“Prezadovoljna sam sa prvim javnim predstavjanjem. Žene su odlično reagovale, kupovale, raspitivale se pa i naručivale. Sada se pripremam za Dan zaljubljenih i za 8. mart. Nadam se da će i tada reakcije biti kao prvi put”, kaže Majstorović.
ŠIVENJE UVIJEK POTREBNO
Iako sve manje žena danas ide kod šnajderke kako bi joj sašila omiljeno parče odjeće, Majstorović kaže da dobra šnajderica uvijek ima posla.
“Razumljivo je da se mnogima ne isplati šiti garderobu, posebno imajući u vidu da se danas može naći dosta lijepe odjeće po povoljnijim cijenama. Nije stvar u tome da većina naših dame ne žele da imaju unikatne stavari, već žele da za iste pare imaju više lijepih stvari koje mogu prije kupiti nego sašiti. Ipak posla ne fali, uvijek nešto treba da se zakrpi, prepravi, skrati, suzi. Nakupi se tih sitnica, a može i da se zaradi”, kaže Majstorović.
Za budućnost Danijela nema velike planove. Važno joj je da radi to što voli i da može da zaradi toliko da pomogne kućni budžet.
“Ima dosta obaveza oko djece i kuće. Šijem uveče kada oni spavaju. Najveća satisfakcija mi je kada neki moj broš uspreći nekoga, tako da samo želim da se bavim izradom broševa i šivenjem jer me to usrećuje, a što se tiče materijalne dobiti, važno mi je da pokrijem trošak koji za nabavku materijala i koliko toliko da pomognem kućni budžet”, kaže Majstorović.
KOSTIMI ZA PRIREDBE I MASKENBALE
Majstorović i više nego dobro šije dječje kostime za maskenbale i pripredbe.
„To radim uz pomoć prijateljice koja je uložila novac u materijal, a ja sam šila kostime. Svi ti kostimi mogu da se vide na FB stranici „Kostimi za maskenbale i priredbe“ i mogu da se iznajme i prilagode djetetu“, istakla je Majstorović.
