“Normalizacija stanja na bankarskom tržištu u velikoj mjeri zavisi od pandemije i učinka vakcine protiv koronavirusa. Ponuda i tražnja na bankarskom tržištu zavisiće i od ekonomskih kretanja u našoj ekonomiji i globalno, izazavanih pandemijom”, rekao je Kalač u intervjuu agenciji Mina-business.
On je naveo da je, prema podacima Centralne banke (CBCG), profit banaka u prvih šest mjeseci prošle godine bio manji 46 odsto u odnosu na isti period 2019. Tokom prvih šest mjeseci prošle godine zabilježen je rast nekvalitetnih kredita i potraživanja na nivou sistema sa 4,72 odsto na 5,11 odsto.
Pandemija je, prema riječima Kalača, uticala da se kapaciteti banaka usmjere na sprovođenje mjera CBCG za ublažavanje krize, kao i na održavanje stabilnosti poslovanja u trenutku kada značajan broj klijenta, građana i preduzeća, otežano posluje i nema mogućnosti da redovno izmiruje obaveze.
On je dodao da je prošla godina usljed pandemije bila godina ekonomskih izazova, a da će njene posljedice biti prilično snažne i sa produženim rokom uticaja.
Očekuju uvećanje loših kredita
Kalač je podsjetio i da su iz Udruženja banaka kazali da se očekuje značajnije uvećanje loših kredita.
„Kada su u pitanju kamate za očekivati je dalje smanjenje“, rekao je Kalač.
On je podsjetio da je, prema podacima CBCG, prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa na ukupno odobrene kredite u oktobru iznosila 5,35 odsto i na godišnjem nivou je pala 0,21 procentni poen, dok je efektivna oslabila 0,25 procentnih bodova na 5,87 odsto.
Prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa na novoodobrene kredite u oktobru je porasla 0,12 procentnih poena na 5,56 odsto, dok je efektivna pala 0,02 procentna boda na 6,09 odsto.
Kalač je naveo da je prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa mikrokreditnih finansijskih institucija na ukupno odobrene kredite u oktobru na godišnjem nivou pala 0,09 procentnih poena na 20,39 odsto, a efektivna 0,87 procentnih bodova na 23,19 odsto.
“Prosječna ponderisana nominalna kamatna stopa mikrokreditnih finansijskih institucija na novoodobrene kredite u oktobru je porasla na godišnjem nivou 0,23 procentna poena na 20,94 odsto, dok je efektivna pala 0,22 procentna boda na 24,08 odsto”, rekao je Kalač.
On smatra da kod banaka ne bi smjelo doći do pooštravanja uslova za odobravanje kredita privredi i stanovništvu.
“Prema anketi koju je sprovela i objavila CBCG, bankari u narednom periodu najavljuju pooštrovanje standarda za dodjelu kredita, što može uticati na pooštravanje ukupnih uslova za njihovo odobravanje, što ne bi bilo dobro. Privredi i stanovništvu su potrebni krediti po povoljnijim uslovima”, poručio je Kalač.
On je dodao da je prisutan pad tražnje za kreditima, uzrokovan pogoršanom ekonomskom situacijom u zemlji usljed pojave koronavirusa, pa se na strani ponude očekuju povoljniji uslovi za odobravanje kredita.
“Pad tražnje izazvan je nižom ekonomskom aktivnošću usljed pandemije koronavirusa, te pogoršanim ekonomskim rezultatima. Faktor pada tražnje, prije svega su niže zarade, smanjenje zaposlenosti, kao i lošija situacija na tržištu nekretnina”, kazao je Kalač.
U narednom periodu pad tražnje stanovništva za kreditima
On je naveo da banke smatraju da će u narednom periodu doći do pada tražnje stanovništva za kreditima, posebno stambenim.
Kalač je podsjetio i da su ukupno odobreni krediti banaka na kraju oktobra, prema podacima CBCG, iznosili 3,21 milijardu eura, što je pad od 0,1 odsto na mjesečnom nivou, a rast od 7,3 odsto na godišnjem.
Koeficijent krediti/depoziti na kraju oktobra je iznosio 0,97 i bio je veći u odnosu na isti period 2019. godine, kada je bio 0,86. Po osnovu kredita, banke su na kraju oktobra najviše potraživale od nefinansijskog sektora i stanovništva, 78,5 odsto.
“Depoziti u bankama u oktobru su iznosili 3,3 milijarde eura i zabilježili su neznatan rast na mjesečnom nivou, dok su na godišnjem bili manji 5,3 odsto. Posmatrano po sektorima, na kraju oktobra su u ukupnim depozitima dominirali depoziti stanovništva, sa 37,1 odsto”, naveo je Kalač pozivajući se na podatke CBCG.
Izvor: Mina biznis
